Уз oвaквe врeмeнскe услoвe нajвeћa oпaснoст oд пoврeдa прeти oд зaлeђeних трoтoaрa и улицa, кojи су нeрeткo сaкривeни испoд тaнкoг слoja снeжнoг пoкривaчa. Службe хитнe пoмoћи пoслeдњих дaнa интeрвeнишу свaкoднeвнo, углaвнoм збoг пoврeдe кoлeнa и глaвe, угaнућa пa чaк и прeлoмa гoрњих eкстрeмитeтa.

Опширније: Чувajтe сe пoлeдицe и пaдoвa

Приликом седања за празничну трпезу требало би се сетити да преобилни оброци доводе до непотребног преоптерећења желуца и целог организма. Зими најчешће долази до повећања телесне тежине, јављају се респираторне инфекције а услед суженог избора свежих намирница може доћи и до дефицита одређених хранљивих материја. И нелагодности различитог степена код хроничних болесника могу довести до озбиљних здравствених проблема.

Стручњаци упозоравају да нагли прелазак са немасне на масну храну, као и повећан унос могу изазвати озбиљне здравствене тегобе. Сваке године у време новогодишњих и божићних празника највећи број интервенција дежурних здравствених служби је управо због неумереног конзумирања хране и пића.

Опширније: Исхрана током празника

ДИГИТАЛНА ЈЕДНАКОСТ ЗА СВЕ УЗРАСТЕ

#2021: Тема овогодишњег обележавања 1.октобра Међународног дана старијих особа је афирмација приступа и значаја дигиталног света старијим особама.

Четврта индустријска револуција обележена је брзим дигиталним напретком и експоненецијалним растом нових технологија, које мењају све области друштва. Технолошка достигнућа дају велику наду за убрзани напредак према остваривању циљева одрживог развоја. Чињеница је да је половина светске популације OFF-LINE, са најизраженијом разликом између најразвијенијих земаља (87%) и најнеразвијенијих земаља (19%). Према последњим подацима Међународног телекомуникацијског удружења, жене и старије особе трпе дигиталну неравноправност, немогућност једанког приступа технологијама и немогућност уживања у добробитима које доноси технолошки напредак.

Опширније: Међународни дан старијих особа - 1. октобар 2021. године

У смерницама СЗО наведена су три најчешћа симптома као што су сув кашаљ, повишена телеснa температура и умор. Усна шупљина се помиње у неким додатним симптомима као што је губитак укуса.

Према најновијим истраживањима Краљевског колеџа у Лондону, регистроване су промене на језику у виду географске мапе тзв. Географског језика и раница, чирева у усноj дупљи. Нису ретке ни оралне афте, посебно код продуженог тока трајања короне. 17 студија спроведених у Ирану откриле су да се најчешће јављала ксеростомија, (сува уста), промена осетљивости језика и кандидијаза (гљивична инфекција слузокоже усне дупље ). Утврђено је и постојање болова у мишићима током жвакања као и оток непца. Скоро четвртина пацијената са COVID-19 је имала промене у усној шупљини.

Опширније: COVID језик - промене на ткивима усне шупљине