Toкoм прeдстojeћих ускршњих и првoмajских прaзникa пoкушajтe дa штo вишe бoрaвитe у прирoди, шeтajтe и будитe физички и мeнтaлнo aктивни.

Пoштo сe рoштиљскo мeсo и пeчeњe трaдициoнaлнo вeзуje зa пoчeтaк мaja, нe дoзвoлитe сeби прejeдaњe нeздрaвoм хрaнoм и прeвишe aлкoхoлa.

Oснoвнa прeпoрукa прaвилнe исхрaнe у oвo врeмe je jeдинo – умeрeнoст. Прeoбилни oбрoци кoд хрoничних бoлeсникa мoгу изaзвaти oзбиљнe здрaвствeнe прoблeмe. Maснa хрaнa прoвoцирa тeгoбe прoбaвнoг систeмa, жучнe кeсe, a слaнa хрaнa висoк крвни притисaк кojи дaљe прoурoкуje вeoмa oзбиљнe кoмпликaциje.

јаја ускрсТоком година јаја као животна намирница у нашој свакодневној исхрани су или уздизана или прогнана. Дуго  сматрана као симбол новог живота, јаја се налазе између статуса хране за суперхероје или окидача за срчани удар. Истина је увек негде између.

Многобројне студије час потврђују, час одбацују добре или лоше утицаје јаја на наше здравље. Како је ово могуће? Под утицајем масовних медија у 70-тим и 80-тим годинама двадесетог века јаја су препоручивана као неизоставни део свакодневне исхране. Већ  90-тих и након тога  препорука стручњака  је била да се јаја избегавају.

covid-jezikУ смерницама СЗО наведена су три најчешћа симптома као што су сув кашаљ, повишена телеснa температура и умор. Усна шупљина се помиње у неким додатним симптомима као што је губитак укуса.

Према најновијим истраживањима Краљевског колеџа у Лондону, регистроване су промене на језику у виду географске мапе тзв. Географског језика и раница, чирева у усноj дупљи. Нису ретке ни оралне афте, посебно код продуженог тока трајања короне. 17 студија спроведених у Ирану откриле су да се најчешће јављала ксеростомија, (сува уста), промена осетљивости језика и кандидијаза (гљивична инфекција слузокоже усне дупље ). Утврђено је и постојање болова у мишићима током жвакања као и оток непца. Скоро четвртина пацијената са COVID-19 је имала промене у усној шупљини.

vakcinacija starihВакцинација је најмоћнија превентивно здравствена тековина људске цивилизације.Од рођења се по календару вакцинација вец деценијама вакцинишу сви и тако штите себе и друге. Због многих недоумица које су настале током претходних година обратили смо се нашем реномираном епидемиологу Прим др Предрагу Кону из Градског завода за јавно здравље Београд који нам објашњава оно што смо знали, можда и заборавили, али је за све врло значајно.

Ушли смо у јесен самим тим и  до окупљање колектива почев од вртића , преко школа, факултета, радних места , домова за старије итд. Почеле су и гужве по превозу, већа је концентрација људи различитих узраста у затвореном простору. Ово је време када долази до поступне сезонске смене заразних болести. Након летње доминације цревних заразних болести и болести које се преносе преко вектора (убодима комараца, крпеља...) улази се у сезону респираторних инфекција. Наредних 5-6 недеља поступно ће се повећавати број респираторних инфекција код школске деце, али и у предшколским колективима, а затим ће се ове инфекције пренети на родитеље, а најстарији оболевају последњи у овом таласу.

Jesenje bolestiСа предстојећим падавинама, ветром и хладноћом, осим јесење меланхолије јављају се и уобичајене кијавице. Погледајте неке од најбољих начина одбране од типичних јесењих болести и дочекајте зиму пуцајући од здравља.

Спречите грип
Јесен је идеално време за годишње вакцинисање које ће вас најбоље заштитити од заразом вируса грипа.

Када кијате и кашљете прекријте нос и уста марамицом како не би заразили људе у вашој непосредној близини.