Златни јубилеј, 50 година филмског фестивала, призвао је многа лепа сећања на окупљања заљубљеника у филмска остварења и филмску уметност.

Расли смо , сазревали и старимо уз ФЕСТ. Од почетака 1971, окупљања светских филмских зведа, режисера, продуцената ..., праћења фамозних ФЕСТ - ових хроника, стално смо ишчекивали следећи фестивал. Било је многих ограничења, зачињених мешовитим светским и нашим реалностима, али ФЕСТ - ов ескапизам, онај позитивни, нам је олакшавао живот, забављајући нас, али и доводећи нас у ситуацију да се дубоко замислимо подстакнути садржајем филма који смо одгледали.

Овогодишњи златни ФЕСТ је донео велики број филмова распоређених у разним програмима, али ћу препоручити француски филм Гаспара Ноеа ВОРТЕКС. У ери отуђености, пандемије, загревања хладног рата, тече једна реалистична животна прича која се може десити сваком. Продужени животни век довео је до веће распрострањености деменције и менталних обољења, а наши јунаци, старији брачни пар интелектуалаца, су захваћени финалним животним вртлогом. Заточени у свом измењеном животом у малом, запуштеном стану, крећу се бивша психијатрица и њен још увек агилни муж, филмски критичар.Њена болест је прогресивна и не може да се испрати и поред ангажовања супруга нарушеног здравља и сина, бившег зависника од наркотика. Бравурозна глума главне јунакиње дочарава свима који гледају филм разлику разумног јутарњег трептаја и оног што деменција чини, како оболелом , тако и свима у блиском окружењу. Два сата и двадесет минута је протекло и приближило нам овај здравствени, социјални проблем на скликовит начин.

Др Ирена Џелетовић Милошевић