Бројни докази показују да друштвена (социјална ) изолација и усамљеност могу утицати на опште здравље и благостање. У студији Њујоршког Рори Мејерс Колеџа откривено је да су старије особе које су друштвено изоловане имале већу вероватноћу да ће брже губити зубе у односу на оне који имају више друштвених контаката.
Према Светској здравственој организацији, социјална изолација и усамљеност су широко распрострањене међу старијим особама и могу имати озбиљан утицај на физичко и ментално здравље старијих особа, квалитет живота и дуговечност. Све више докази указују на повезаност депресије, коморбидитета, когнитивних оштећења, деменције и преране смртности са постојањем дуже друштвене изолације и усамљености.
Здравље уста и зуба, неизоставни и важан део општег здравља, је увек остајало по страни у многим студијама. Према подацима СЗО преко 40% старијих од 60 година је пријавило да се у неким тренуцима свог живота осећају усамљено и друштвено изоловани. Треба разјаснити појмове друштвена изолованост и усамљеност: друштвена изолованост подразумева мало друштвених односа или ретке друштвене контакте са другима, док усамљеност представља осећај настао недостатком друштвене повезаности. Често иду руку под руку, али могу ићи и раздвојено. Према вишегодишњим анализама Градског завода за јавно здравље Београд, стање здравља уста и зуба старије популације у Београду је врло неповољно, Чак преко 40 % старијих од 65 година је безубо. Развој пародонталних болести, пушење, постојање хроничних обољења као што су дијабетес и срчана обољења, недовољан приступ стоматолошкој здравственој заштити, могу утицати на повећање ризика од губитка зуба, а утичу на исхрану, говор и самопоштовање. На основу кинеског лонгитудиналног истраживања здраве дуговечности утврђено је да су друштвено изоловане старије особе имале 2, 3 мање природних зуба и стопу губитка зуба 1, 4 пута већу у поређењу са онима који су били друштвенији, чиме је потврђена веза друштвене изолације и губитка зуба, иако је све сагледавано и кроз социоекономске варијабле, пушење, пиће, статус оралне хигијене и здравственог статуса. С друге стране усамљеност није била директно повезана са повећаним губитком зуба, што је објашњено да усамљени, али не и друштвено изоловани људи имају јак систем подршке која им помаже да одрже здраво понашање. Препорука је да се ојача међугенерацијска сарадња и умањи друштвена изолованост старијих грађана, као и њихово удруживање кроз разна удружења пензионера, покрете итд.
Друштвена изолација и COVID-19
Претходне две године због пандемије, посебно су били друштвено изоловни наши старији грађани. На почетку пандемије, већина стоматолошких ординација је драстично мање функционисала, страх од могућности заражавања приликом стоматолошких интервенција је био изражен, те су многе превентивне услуге, као и благовремена терапија биле одложене до даљњег. Целокупна ситуација је довела до повећања анксиозности, депресије и других психолошких дисбаланса. Двомесечни карантин, друштвена изолованост ће имати далекосежне последице и значајан утицај на стање здравља уста и зуба. Уз доста напора и ангажованост треба се вратити навикама и спровођењу здравих животних стилова и у сегменту оралног здравља.
Уз широк и здрав осмех, дружење је лепше и лакше.
