Канцеларија за здравље старих Градског завода за јавно здравље Београд на 3. Сајму за треће доба
Канцеларија за здравље старих Градског завода за јавно здравље Београд, учествује од 1. до 3. априла 2016. године на 3. Сајму за треће доба, који се одржава на Београдском сајму у хали 3. На нашем штанду ће се наћи брошуре и лифлети са корисним информацијама и саветима за здравље старијих, али и осталих грађана.
Поделиће се и одређени број „Водича за координацију заштите старијих особа у Београду“, публикације која старима у Београду олакшава сналажење у систему здравствене и социјалне заштите, са саветима и препорукама о здравом старењу.
Осмех је леп и здрав и са зубним протезама
Стање здравља уста и зуба старијих Београђана је врло неповољно, чак сваки други становник Београда овог доба је без својих зуба. Протетско збрињавање је често неодговарајуће, а у овом узрасту постоји и низ отежавајућих околности које доприносе оваквом стању.
Брига о протезама и ткиву слузокоже на коју протезе належу важан је за опште здравље, нарочито код старијих особа. Нечисте протезе проузрокују или доприносе настанку болести слузокоже, лошој исхрани, обољењу дисајних путева, срца и желуца. Протезе могу бити резервоар за микроорганизме повезане са бактеријским ендокардитисом, аспирационом пнеумонијом, гастроинтестиналним инфекцијама и хроничним опструктивним плућним болестима.
Алкохол и старији
Постоје старији који постају зависници од алкохола након што изгубе животне партнере и пријатеље и западну у стање депресије и усамљености и траже утеху у алкохолу.
Треба знати да је алкохол опојна супстанца настала ферментацијом квасца, шећера и скроба. Алкохол утиче на цео организам и депресант је централног нервног система, који се брзо апсорбује из желуца и танког црева у крвоток. Алкохол се метаболише у јетри помоћу ензима, међутим, јетра може да метаболишу само малу количину алкохола одједном, остављајући вишак алкохол да циркулише у целом телу.
Препознајте Алцхајмерову болест
• Представља најчешћи облик деменције, прогресивно обољење које започиње благим губитком памћења и развија се до немогућности вођења и учешћа у разговору и одговарајуће , уобичајене реакције на околину.
• Захвата делове мозга који су задужени за мишљење, памћење и говор.
• Може озбиљно утицати на могућност одржавања дневних животних активности.
• Иако се сазнања о Алцхајмеровој болести сваки дан унапређују, наука још увек нема прави одговор шта је узрок. Први симптоми болести се јављају након 60. године, иако се може десити и у ранијем животном добу ,али ретко. Број оболелих од Алцхајмерове болести прогресивно расте од 65 године и тај се број удвостручава на сваких додатних 5 година живота.