Чувајмо антибиотике да би они сачували нас!

Антибиотици су лекови који се користе у лечењу инфекција које изазивају бактерије. Погрешна или неправилна употреба антибиотика може бити велики проблем за пацијента који се лечи, али и за сваког другог ко ће се у будућности лечити антибиотицима, јер више неће бити ефикасани. Антибиотици губе ефикасност великом брзином, а са њима и ми губимо битку са инфекцијама изазваним бактеријама. Постоји опасност од повратка у пре-антибиотску еру у којој обична инфекција може значити смртну пресуду.

Да би антибиотици  били ефикасни потребна је правилна употреба лека која почиње од разговора лекара са пацијентом, прегледа, препознавања симптома и правилно постављене дијагнозе. Лекар прописује антибиотик тек када добије резултат анализе узорка који је послао у микробиолошку лабораторију где се изолује бактерија која је довела до болести и испитује њена осетљивост на антибиотике. На основу добијеног антибиограма лекар прописује ефикасну терапију.

Пацијент је дужан да прописани антибиотик користи на време, у одговарајућој дози, у одређеном временском периоду.  Грешка је узимати мању дозу лека, мењати интервал између доза или скратити време лечења. Антибиотици не делују у случају вирусних инфекција, осим када долази до бактеријске суперинфекције. Због тога је потребна добра комуникација са лекаром који ће то да препозна и укључи одговарајућу терапију. Није мали број случајева када се укључује хитна терапија, без претходне израде антобиограма. По пристизању налаза из микробиолошке лабораторије, ординирајући лекар мења терапију, уколико је она неодговарајућа, и  прописује ефикасан антибиотик. Антибиотици се не смеју куповати без лекарског рецепта и користити на своју руку.

Анкета спроведена у Градском заводу за јавно здравље Београд показала је да је 65% испитаника користило антибиотску терапију у последњих годину дана. Од тога 56% јер је прописао ординирајући лекар а 20% самостално, без савета лекара. Највише испитаника примењује антибиотску терапију како је прописао лекар(58%), а 18% престаје са терапијом чим осете побољшање, не поштујући препоручено време за лечење. Већина испитаника (63%) има у својој кућној апотеци антибиотик у резерви.

Проналазак антибиотика је једно од назначајнијих открића медицине 20-ог века. Александар Флеминг је 1928. године пронашао први антибиотик- пеницилин. До данас је откривено 4000 природних и око 30000 полусинтетских и синтетских антибиотика, али је само 100 испитано у клиничкој пракси, а у терапијске сврхе користи се шездесетак.

Са почетком употребе антибиотика јавила се  нада да ће многе болести које изазивају бактерије бити искорењене, али то се није десило због појаве отпорности бактерија на антибиотике. Бактерије су способне да својим механизмима одбране створе ту отпорност. Само неколико година од почетка терапијске примене пеницилина  јавили су се први пеницилин резистентни сојеви стафилокока.

У међувремену, велики број бактерија је развио резистенцију на различите групе антибиотика који се користе у терапијске сврхе. Бактерије које су отпорне на антибиотике изазивају обољења на које антибиотици не могу да делују. Појава таквих инфекција  посебно је опасна у болничкој средини где су имунолошки ослабљени пацијенти.

У лабораторијама Градског завода за јавно здравље врше се анализе узорака по савременим лабораторијским методама и израда антибиограма   по најновијим препорукама за ефикасну антибиотску терапију.

Европски центар за контролу и превенцију болести је 18. новембар  прогласио за дан посвећен свести о значају рационалне употребе антибиотика. Овај дан подсећа све субјекте у ланцу коришћења антибиотика на њихов значај и правилну употребу за добробит читавог човечанства. Данас људи живе дуже и здравије.  Једним делом је то заслуга ефикасне употребе антибиотика. Не смемо се лишити тог богатства због свог неразумног понашања. Доказано је да смањено прописивање антибиотика  и њихово коришћење само у строго индикованим случајевима доводи до смањења присуства резистенције бактерија.

Пацијенти као последњи у ланцу употребе антибиотика својим одговорним понашањем могу много да допринесу да у борби са бактеријама ми изађемо као победници. Правилном и рационалном употребом антибиотика чувамо их за ситуације кад су нам они заиста неопходни.