ЛАЈМСКА БОЛЕСТ је инфективно обољење чији је узрочник бактерија борелија бургдорфери.

Заражавање људи настаје убодом крпеља рода Иксодес који су преносиоци ове бактерије, а како нам стиже лепо време и чешћи боравак у природи, изложеност крпељима и инфекцији расте. Инфекција најчешће захвата кожу, нервни систем, зглобове и срце, али могу бити нападнути и сви остали органи и системи.



Шта треба знати о крпељима?

Крпељи су паразити који се хране крвљу животиња и човека. Истовремено, они су и преносиоци узрочника заразних болести, међу којима је и лајмска болест. Уколико су заражени узрочником ове болести, у току храњења могу да пренесу инфекцију на човека.

За пренос борелије бургдорфери потребно је само око 24 часа. Важно је знати да нису сви крпељи заражени и да сваки убод крпеља не значи обавезно и настанак инфекције. Према подацима истраживања и праћења заражености крпеља на подручју Београда, проценат заражених крпеља у последњих неколико година је око 25%. Ови паразити се налазе у природи на зеленим површинама које им омогућавају довољно влажности и сеновитости.

То су подручја обрасла високом травом, шибљем, жбуновитим растињем, затим шуме, ливаде, али и неуређена дворишта и парковске површине. Крпељи бораве на влатима траве, гранама и листовима зеленог растиња до висине 1 метра. Најактивнији су у периоду храњења, који на нашима просторима траје од почетка пролећа до касне јесени.

Њихова појачана активност и интензивнији боравак људи у природи са почетком лепог и топлог времена доприносе наглом повећању броја особа са убодом крпеља. Из тих разлога највећи број особа са убодом региструјемо у мају и јуну, а највећи проценат оболелих у почетном стадијуму болести у јуну.

УПУТСТВО за одстрањивање крпеља из коже убодене особе:

Спречавање инфекције - Важно је да се крпељ што пре извади из коже, у току првих 24 часа после убода. Ако је у кожи остала рилица крпеља и њу треба одстранити због могућности настанка секундарне инфекције.

Пре одстрањивања крпеља - Не треба стављати никаква хемијска средства – етер, алкохол, бензин и др.

Одстрањивање крпеља из коже - Може се обавити у свакој здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др.) Обавити хватањем рилице пинцетом што ближе кожи, без притиска на трбух крпеља, гњечења или кидања. Место убода, после одстрањивања крпеља, дезинфиковати.

Надзор над особама које су имале убод крпеља - Спроводи се у трајању 3 месеца. Контролне прегледе обављати једном месечно - ординирајући лекар или у Саветовалишту за лајмску болест.

Препознавање и откривање лајмске болести - Почетак ране фазе лајмске болести карактерише појава црвенила на кожи - ерyтхема мигранс на месту убода крпеља, уз могућу појаву општих симптома и знакова инфекције. У овој фази се обавезно јавити лекару и предузети лечење.

Уколико су симптоми и знаци после убода крпеља нејасни - Обавезно се обратити лекару или Саветовалишту за лајмску болест - Градски завод за јавно здравље, Улица Деспота Стефана 54а, Београд, тел: 2078-677 и 3235-610.

Критеријуми за постављање дијагнозе - Епидемиолошки податак о убоду крпеља и/или боравак у ендемском подручју (зелене површине са зараженим крпељима), клиничка слика и микробиолошки налаз

Лабораторијска дијагностика - Серолошки тестови ( ИФА, ЕЛИСА, Wестерн блот) за доказивање антитела на борелију бургдорфери у крви, ликвору и синовијалној течности су само помоћна дијагностичка метода.


За крај, неколико савета:

1. Обавезно прегледати тело и одећу након боравка у природи.

2. Сви крпељи нису заражени узрочником лајмске болести.

3. Заражена особа не преноси инфекцију на здраву.

4. Лајмска болест се лечи уколико се открије на време!

Уколико желите да се више информишете о убоду крпеља и лајмској болести, препоручујемо овај чланак.