SunceТоплотни удар је изненадни колапс организма, а настаје због, често наглог, прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да се хлади и температуру одржи у нормалним границама. Настаје услед екстремно високе температуре ваздуха, односно услед појаве топлотног таласа.

Последњих година уочава се тренд пораста температуре у летњем периоду што утиче на здравствено стање становништва.

Правовремено предузете превентивне мере могу смањити број оболелих и умрлих од врућина, што значи да треба бити спреман за ублажавање могућих негативних последица по здравље и правовремено деловати.



Све време док трају велике врућине придржавајте се препорука локалних здравствених установа које информишу јавност путем медија (радија, ТВ, интернета).

Неке од препорука су:
• Расхладите тело и пијте довољно течности;
Пијте редовно негазирану обичну или минералну воду и нискокалоричне напитке без кофеина, алкохола и шећера. Није препоручљиво пити јако расхлађене напитке. Само за освежење у устима може се растопити једна или две коцкице леда. Дехидрацију од врућина можете избећи узимањем разређеног сока као што је лимунада, и то одрасли сваких 1-2 сата, а деца сваких 15-20 минута по једну до две кашике или гутљај воде. Немојте чекати осећај жеђи да бисте повећали унос течности, поготово код старијих особа које имају слабији осећај жеђи.
Избегавајте боравак на сунцу у периоду од 10-17 сати, нарочито деца, труднице, старије особе, срчани болесници и болесници с хроничним болестима (менталне болести, дијабетес и др.)
• Туширајте се или купајте у млакој води. Друга могућност је замотати се у хладне и мокре пешкире или се расхладити мокрим сунђером, купком за ноге, и сл. Деци треба мокре пешкире стављати на ноге и руке.
• Носите лагану, широку и светлу одећу направљену од природних материјала. Ако идете изван куће ставите шешир широког обода или капу и сунчане наочаре, а корисна су заштита од директног сунца и кишобрани и лепеза за расхлађивање ваздуха.
• Користите лагану постељину, по могућности без јастука како би избегли акумулацију топлоте од тела.
• Једите чешће мале и што течније оброке. Избегавајте храну богату беланчевинама. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв. „smoothie“ или скувајте лагану супу, која ће организму вратити изгубљене минерале, витамине и електролите.

Расхладите свој дом
• Настојте да расхладите простор у коме живите. Идеално би било собну температуру одржавати испод 32°C дању, а 24°C ноћу. То је посебно важно за децу, особе старије од 60 година или особе са хроничним здравственим проблемима.
• Користите хладнији ноћни ваздух да расхладите свој дом. Ако је могуће, отворите све прозоре или подигните ролетне током ноћи и раних јутарњих сати, када је спољашња температура нижа.
• Смањите количину топлог ваздуха унутар стана или куће. Дању затворите прозоре и спустите ролетне, нарочито оне који су окренути према сунцу. Угасите сва вештачка светла и искључите што је више могуће електричних уређаја у свом дому.
• Ставите драперије или тенде на прозоре који добијају јутарње или послеподневно сунце. Распрострите мокре пешкире да расхладите ваздух у просторији. Не заборавите да се тиме повећава влажност ваздуха.
• Ако имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚C од спољашње.
• Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚C, неће спречити тешкоће везане за велике врућине. Помоћи ће, међутим, бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
Важно је пити довољно течности, јер знојењем губимо више течности, чиме долази до дехидрације и повећаног вискозитета крви, што може изазвати тромбозу, мождани удар (шлог) или инфаркт срца.

Клоните се врућине
• Склоните се у најхладнију просторију свог стана или куће.
• Ако стан или кућу не можете држати расхлађеним, проведите два до три сата дневно у хладном простору (нпр. у расхлађеној јавној згради).
• Избегавајте излазак у најтоплијем делу дана.
• Избегавајте напоран физички рад. Ако морате напорно радити, чините то у најхладније доба дана, што је обично рано ујутро у периоду од 4-7 сати и после подне након 17 сати.
• Потражите сенку.
• Не остављајте децу нити животиње у паркираном возилу.
• Редовно користите средства са заштитним фактором од штетног УВ зрачења. Нарочиту бригу треба посветити новорођенчади и малој деци. За њих треба користити заштитна средства с највећим фактором (>30) и обући их у лагану одећу која ће их такође штитити од УВ зрака.
• Прилагодите своје излагање сунчевом УВ зрачењу уважавајући дневне промене вредности УВ индекса.
• Ако возите, избегавајте путовања у најтоплијем делу дана.