прелом кука

У последњих неколико деценија број особа са преломом кука драматично је порастао у свету па и код нас. Овим повредама су много подложније жене него мушкарци (4:1). Главни разлог је губитак коштане масе тј. остеопороза. У постменопузалном периоду живота жене могу изгубити и до два одсто коштане масе у току једне године. Ако тај период траје десет година, то значи 20 одсто коштане масе мање.

Могућност прелома се увећава што је човек старији. Број прелома кука код жена повећава се после шездесете године, а код мушкараца нешто касније. У познијим годинама за прелом кука довољан је и баналан пад у кући, окретање у кревету, подизање тежег терета...Не ретко ослабљен вид или вртоглавице доводе до таквих падова, а последице су велике. Кости су у том животном добу код многих старијих особа истрошене и ломе се готово саме од себе (спонтане патолошке фрактуре).

Први знак постојања озбиљнијег стадијума остеопорозе може да буде прелом ручног зглоба.То је аларамантан сигнал да се хитно почне терапија ублажавања последица остеопорозе.Остеопороза се лековима неће излечити, али на дужу стазу може да се превенира евентуални следећи прелом.

Многи старији сматрају да је то неминовност старења и због необавештености, резиганције или неког другог разлога, већина ништа не предузима. После прелома руке често је случај да се поломи један, па други кук, а то може довести до смртног исхода.

Стручњаци упозоравају да пацијент са преломом кука пролази кроз стање слично агонији. То су имобилни и непокретни људи са тешким опоравком.

У свим развијеним друштвима неопходно је утврђивање стратегије у коју би биле укључене превенција, хируршка интервенција, физикална терапија као и институције за збрињавање старих лица. И док се Европа и САД, које такође "болују" од синдрома старог становништва, националним стратегијама увелико припремају да овај проблем санирају, код нас то иде спорије, а потребе за тим су све веће.

Пацијента са преломом кука требало би оперисати у првих 48 сати. По правилу, у питању су стари људи па често већ имају и неко хронично обољење које се мора брзо санирати да би пацијент издржао операцију. Свако одлагање операције повећава опасност од нових компликација: декубитуса, уринарне инфекције, запаљења плућа и других компликација. Према речима наших реномираних стручњака одлагање операције повећава смртност пацијената која се код нас, на годишњем нивоу, креће око 30 одсто. Америчко искуство показује да је увођењем протокола о благовременој операцији интрахоспитална смртност смањена са 5,0 на 1,8 одсто. Нема никаквог разлога да се и ми не организујемо боље.

Према статистици, један од најчешћих првих пет разлога за хоспитализацију у добу преко 65 година у Београду је прелом кука. Просечно се 4000 старијих од 65 година годишње прими у болницу због повреда кука, и то више жена него мушкараца.

У санирању прелома кука што је, иначе, скупа интервенција, не користе се само протезе. Знатан број прелома решава се тзв. фиксацијом специјалним плочама и шрафовима. Међутим, код старијих људи углавном се примењује систем протеза и зависно од старости уграђују се хибридне и цементне протезе за ову популацију.Оно што као друштво можемо и морамо учинити то је превенција прелома кука и то кампањама о подизању свести о значају остеопорозе и превенцијом падова.

Значајнију улогу у превенцији имају изабрани лекари који би упућивали пацијенте на рутинске прегледе густине костију, остеодензитометрије и потом одређивали одговарајућу терапију. Пацијенти морају бити обавештени да узимање калцијума без витамина Д у обезбеђивању чврстине костију не даје жељене ефекте као и да борбу против остеопорозе треба почети у четрдесетим годинама живота, здравом исхраном и рекреацијом.

Становање треба прилагодити свом здравственом и економском статусу и увек мислити на то да све препреке и могуће узроке пада треба елиминисати или довести у најмању меру. Склонити све непотребне ствари пошто је дом где живимо најчешће место повређивања старијих особа. Разлози могу бити од клизавих подова, тепиха, прагова, необезбеђеног степениште, неодговарајућег распореда намештаја, неодговарајућег осветљења. Број ризика од прелома кука додатно се повећава ако особа живи сама. Само у Београду се број самачких старачких домаћинстава у последњим деценијам значајно повећао са 2% на чак 11%. Многи старији су у поступку постболничке неге препуштени доброј вољи родбине и комшија.

Не желимо да старост буде време патње и бола, већ активног и продуктивног живота усклађеног са потребама и могућностима. Спречити, а не лечити најбоља је препорука и за овај важан сегмент здравља старијих и свих осталих.