Сведоци смо да вештачка интелигенција све више заузима место у свакодневном животу свих генерација, па тако и старијих од 65 година. Развој савремених комуникационих технологија – мобилних телефона, таблета и кућних рачунара – омогућио је лакши приступ различитим облицима ВИ, укључујући системе као што су Алекса, Сири, Гугл помоћник, ChatGPT и Gemini. Старији, који су у све већој мери интернет писмени, активно се укључују у овај савремени начин добијања информација и коришћења дигиталних услуга.
Према истраживању спроведеном у фебруару 2025. године на Институту за здраво старење у Мичигену (САД), најчешће области у којима старији грађани консултују вештачку интелигенцију су:
- Забавни садржаји – 37%
- Нездравствене информације – 30%
- Здравствене информације – 14%
- Друштвено повезивање – 12%
- Генерисање текста или слике – 11%
- Планирање активности и путовања – 9%
Више од половине корисника истиче да им је важно да знају порекло добијених информација, уз жељу да их безбедно и поуздано примене у решавању својих проблема. Старији су свесни ризика које може донети некритичко прихватање информација, нарочито у области здравља.
Гласовни асистенти су посебно значајни јер доприносе осећају безбедности, независности и подршке у свакодневном функционисању, обзиром на то да многе кућне сигурносне технологије могу бити интегрисане са ВИ.
Међутим, резултати указују да старије генерације и даље показују одређени степен неповерења према вештачкој интелигенцији, посебно у домену здравствених информација. То потврђују и подаци истраживања:
- 47% старијих преферира да здравствене информације добија од човека.
- 26% наводи да им је свеједно да ли информација долази од ВИ или човека.
- 10% сматра да су информације добијене путем ВИ боље.
- 18% није сигурно шта је поузданији извор.
Поред тога, примећено је да старији који процењују своје физичко и психичко здравље као врло добро или одлично показују веће поверење у корисност ВИ у односу на оне са нижом самопроценом здравља.
Ови налази су у складу са резултатима упитника, који показују да старије генерације имају значајно нижи ниво поверења и информисаности о ВИ, што потврђује хипотезу да је едукација кључан фактор за прихватање и правилну употребу вештачке интелигенције.
Без обзира на потенцијалне ризике, вештачка интелигенција може представљати важну подршку здравом старењу и омогућити старијима да дуже остану активни, информисани и функционално независни. Ипак, када је реч о здравственим питањима, неопходно је подсећање да све информације добијене путем ВИ треба проверити код здравствених стручњака, посебно у хитним ситуацијама или у вези са терапијом.
Порука је јасна: и у трећем добу могуће је и потребно усвојити нове технологије и искористити их као подршку квалитетнијем и безбеднијем животу. Правилном едукацијом старији могу постати сигурни, одговорни и информисани корисници вештачке интелигенције.
