deka pacijentУ Београду према последњем попису становника из 2011.године живи око 16,4% старијих од 65 година.Скоро половина од тог броја ће се подвргнути некој хирушкој интервенцији-операцији у старијем добу. У наступајућим годинама се очекује пораст броја старијих од 65 година, а самим тим и њихових потреба за хирушким третманом.

Старији се суочавају са повећаним ризиком за појаву компликација за време или након оперативног захвата. То може бити постоперативни делиријум где код неких пацијената долази до конфузије и дезоријентације и може трајати недељама.

 

Такође може доћи до постоперативног когнитивног поремећаја (POCD) који се карактерише дуготрајним проблемима са губитком памћења, прихватања нових информација и могућности концентрације. Зато се треба обратити доктору специјалисти анестезије с реанимацијом и поставити сва она питања која вас брину и на које желите да добијете одговоре.

Уместо Вас смо се обратили Професору др Драгану Павловићу, који је деценијама успешно многе наше суграђане уводио и изводио из анестезије. И сам од скоро пензионер може да да најбоље одговоре на питања која се тичу анестезије у трећем добу.

Важни савети за старије и њихову породицу

Пре него што се одлучите на оперативни захват разговарајте са Вашим лекаром и видите које Вам здравствена побољшања доноси та операција. Такође би требало да разговарате са анестезиологом пре операције, посебно ако узимате више лекова за различита стања и болести које имате. Лекар специјалиста анестезиолог има велика искуства у својој области и брине се о Вама и пре операције као и након операције.

Уколико патите од депресије обавезно се обратите психијатру да Вам да оговарајућу терапију . Депресија утиче на неповољнији постоперативи исход. Код постојања депресије може се дати препорука смањивања употребе седатива , посебно дуготрајућих као што су бензодијазепами.

Не оклевајте да поставите нека од питања која Вас занимају у вези ваше операције и анестезије:

  • Чему ће Вам се операција допринети?
  • Где ће операција бити спроведена?
  • Шта треба предузети пре операције?
  • Да ли наставити са узимањем лекова који су одраније Вам прописани?
  • Да ли још неки лек треба да се узима ?
  • У ком моменту самог оперативног захвата се даје анестезија?
  • Коју врста анестезије ће бити коришћена (општа , регионална, локална)?
  • Ко ће Вам дати анестезију?
  • Кад можете разговарати са доктором анестезиологом који ће вам дати анестезију?
  • Који су ризици везани за анестезију?
  • Да ли постоји могућност да се пробудите током операције?
  • Да ли постоје посебне компликације анестезије везане за старије доба?
  • Колико дуго ће трајати операција?
  • Да ли постоје ризици у вези Вашег менталног функционисања због анестезије?
  • Кад ћете се пробудити?
  • Да ли ћете након буђења из анестезије имати мучнине и повраћање?
  • Да ли ћете имати болове након престанка дејства анестезије?
  • Које лекове треба избегавати у постоперативној фази?
  • Кад ћете бити мобилни након операције?
  • Да ли могу самостално да изађем из болнице?
  • Коме да се обратим након отпуста из болнице уколик осе не осећам добро?
  • Кад ћете се осећати добро након операције?
  • Да ли треба да долазите на контроле?

Саопштите које лекове као и остала лековита средстава узимате , због могућности њиховог деловања на   анестезију и операцију. Пилуле за спавање, лекови за депресију и анксиозност , као и алкохол дају повећан ризик за настанак постоперативних компликација.

Лекар специјалиста анестезије и реанимације је Ваш партнер у оздрављењу и не оклевајте да га питате све што Вас занима као и да му дате све важне информације које могу утицати на Ваше стање и саму операцију.

Подршка породице и ближњих

У Вашем опоравку учествују сви они који Вас подржавају .Јако је важно да знате да имате подршку од блиских људи.